Жена

218 ВЕНА

може да буде онде, где је пре била лоша система моралнога васпитања), онда треба учинити, да осети и последице. своје непослушности. Ако дете није Хтело или је заборавило да покупи и устреби што је растурило, или ако је другоме коме казало да то учини, онда му у другој сличној прилици не треба допустити да узме оно, чиме је правило неред. Кад други пут потражи своју кутију с играчкама, онда би ваљало да одговор материн буде овакав: „Последњи пут, кад си се својим играчкама забављао, оставио ви пх по поду, те их је морала Јованка купити. Јованка пак има много посла, те не може сваки дан устребљивати што ти оставиш по земљи, а ни ја то не могу чинити, Ако дакле ти сам своје играчке не можеш прикупита и оставити, кад се наиграш, онда ти их не могу ни дати“. (Ово је очевидно природна последица, ни пооштрена ни ублажена, и дете је мора припознати. Казна ова долази и у тренутку, када се она најјаче осећа. Тек се јавила у њега жеља, и тек што је покушало да је оствари, а оно је онога, часа одбијено и застиђено; а тако јак утисак не може остати бев утицаја на будуће поступање његово, без утицаја, који ће, када се често успонавља, учинити све за поправку ове мане у њега. Овоме додајмо још и то, да се тиме дете учи за рана ономе, што би у животу своме савнало тек одвише доцкан, а то је: да се задовољства овога света добпвају само по цени рада

Узмимо други случај. Ту недавно имађасмо прилике, да слушамо сваки дан како једну девојчицу грде, што никад не беше на време готова за полазак у шетњу. Живе природе, заузета потпуно тренутним играма, Константина никад није почела да се спрема, пре, но тек онда, када су сва друга деца била готова за шетњу. Њена васпитачица и друга деца морали су увек чекати на њу, а мајка је увек на један исти начин грдила. И ма колико да је њено овако поступање било безуспешно, никад овој мајци не паде на памет, да Константина осети природне последице овакога свог понашања. Шта више, она се не хтеде овом методом послужити ни онда, кад јој