Жена

ЖЕНА 295

„Ове је то ва добро твоје“, каже му она. „Ја знам боље од тебе, шта је за тебе добро. Ти си још мали, па не можеш да разумеш; али кад будеш старији, ти ћеш ми казати хвала што сам с тобом овако поступала.“ Овака се уверавања понављају скоро сваког дана. Међутим дете сваког дана трпи кавне пуне бола, и сваког часа му се забрањује све што пожели. Речима га уверавају, да све циља на добро његово, а дела што их прате, производе у њега већи или мањи бол. А пошто оно није кадро да разуме оно што ће бити, по уверавању материну, нити га овако поступање води срећи његовој, то оно суди по ономе што осећа; а пошто је оно што оно осећа непријатно, то оно долави у положај, да сумња у сва уверавања о пријатељству. И зар није непаметно и очекивати други какав ресултат2 Вар дете да се не управља по својим чулним осећањима7 И, зар она не потврђују његов закључакг Мати би на његовом месту мислила псто тако. Кад би она нашла међ својим познаницима, пекога, који би се непрестано противио жељама њеним, који би је непрестано карао, грдио, а покаткад и тукао, онда би она свему томе усменом уверавању о бризи за срећу њену поклањала веома мало пажње. Па зашто онда она мисли, да ће њен син мислити другојаче 2

А сад да видимо, како је сасвим другојаче, кад се доследно изводи система што је ми препоручујемо, п кад мати не само избегава да буде средство за кажњавање него има улогу пријатеља, чувајући дете своје од свих опасности што му прете од природе. Узмимо један пример, на којему ћемо показати како ће се ово поступање предузети још за рана, па ма тај пример био и најпростији. Рецимо, да се дете, по нагону за експериментисање, који је у деце тако јак, а чије се поступање несвесно слаже с индуктивном методом научног испитивања, забавља палећи листиће хартије на свећи и гледајући пламен њихов. Обична не промишњена мати би му забранила да то чини, да би га сачувала ода зла или да се не би иагорело; а ако је оно не би послушало, она би му отела хартију. А ако је дете срећно, да има паметну

3