Жена

ЋЕ ЊА 337

да се жени у сев. Америци, он хоће да има друга, који ће с њим једнако осећати и мислити, он тражи жену, која зна живот и обичаје његовог краја. Нема ли девојке из његове околине у сев. Америци, он просто поручи својима у домовину, да му траже и пошљу жену. И то је најобичнији начин, како се наш исељеник жени у сев. Америци.

За мог боравка у сев. Америци венчао сам 78 пари. И само у једном случају је девојка Српкиња била рођена у сев. Америци и дуже времена се познавала са момком, на чијим очима је девојка дорасла до удаје. У свих осталих 77 случајева момци се оженише .по поруци“.

А. женидба по поруци овако бива:

Кад се момак одлучио да се жени, па у коло-

нији његовој нема српске девојке за удају, он се прво распитује у колонији код Српкиња домаћица, има ли која цуру, за њега у крају. Ако је момак вредан и ваљан нађе се одмах која Српкиња, која има у домовини сестру, рођаку или суседу, која би дошла у сев. Америку да се уда. Посредница пише по цуру и кад ова јави, да хоће да дође да се уда, онда момак мора да пошље „шифкарту“ невести, коју родитељи испрате на момков трошак у сев. Америку. Кад тако наручена девојка стигне у сев. Америку, она одседа у кући оне женске, која је била посредница и у њој стоји као у родитељској кући неко време, да се мало у туђини свикне, а и да упозна момка и момак њу, да виде, хоће ли се моћи једно на друго навикнути и живети у брачној заједници. Многи момак и не тражи посреднице, него пише својима у старом крају да му нађу цуру, и кад девојка о његовом трошку стигне у сев. Америку, она је до венчања под родитељском заштитом момкових домаћина.

Те наручене женидбе се обично свршавају тако, да се момак и девојка венчају. Но било је за мог боравка у сев. Америци у мојој парохији неколико случајева, да се момак и девојка нису узели. У једном случају у Брадоку, Па. послао је

2