Жена

БРЕС РЕ А 389

дозволу женидбену (Мапасе Шсепзе), на основу које дозволе могу склопити брак или у својој цркви или пред државним чиновником. Након обављеног венчања извештује свештеник или чиновник, (где је већ како брак склопљен) надлежно окружно звање за женидбене ствари, издаје младенцима потврду о склопљеном браку, а себи задржава женидбену дозволу без које сеу сев. Америци ни један брак не може склопити.

Многи наши исељеници, који су далеко од главнијих српских колонија, мисле да је ствар уређена онога часа, када су добили женидбену дозволу те се и не венчавају нити склапају грађански брак. Због тога имају великих неприлика, јер их власти кажњавају ради конкубината, који је у сев. Америци као нешто врло неморално јако кажњив.

Сваки свештеник или државни чиновник дужан је младенце одмах да венча, чим ови то зажеле а имају женидбену дозволу. Брачни испит као и навештења отпадају у сев. Америци, јер их сев. амерички закони не познају. Но ретко који наш исељеник, да не дође на испит и да не тражи да се у цркви његов брак бар једаред навести.

Венчање у цркви бива обично суботом до подне, јер субота је у сев. Америци полусветац, пошто творнице раде само до подне па онда раденику остане на сватовско весеље (које сам недавно у „Жени“ описао) пола дана у суботи и цео недеони дан. Који су далеко од цркве, зову свештеника себи, те их овај у њиховом стану венчава.

Развенчавања у сев. Америци су међу нашим људима врло ретка. И то не зато, што разлога за развенчање нема или што се не дешавају разлази несагласних супруга, него просто зато, што је то за наше људе врло скупо. Кад муж и жена не могу да живе, они обично оставе једно друго и оду на разне стране у сев. Америци, па живе под туђим именима, што је у сев. Америци врло лако,

јер не траже тамо ни од кога путница нити каквих

других легитимација.