Жена

ЊЕНА 347

Чистоћа и нечис оћа у примерима.

Наша интелигенција, а нарочито лекари, који су ва време рата пролазила крајеве досадање турске царевине, запавили су у погледу чистоће неке прилике, које су сматрали за потребно да истакну. Равуме се, да је било и сувише онога, што се противи свакој чистоћи.

Колико нам чистоћа чува здравље и живот, а колико нас нечистоћа сатире, данас је и сувише повнато. На крилима нечистоће шире се понајвише заравне болести. Нечистоћа на телу, нечистоћа у дућану где пазаримо животне намирнице, нечистоћа у касапницама шкоди веома много.

Наше друштво ослања се и сувише на полицију и тражи од ње све. А полиција код нас обично се и сувише стара да кортешује за рђаве владе, а у вдравственом погледу не чини скоро ништа, нарочито по селима. Код нас су многе касапнице толико прљаве, да се човеку утроба преврће кад поред њих прође; а кад видите руке многих наших сеоских трговаца, о којима грабе по еспапу што га продају, то је већ и сувише за данашњи век, који је истакао за девизу: чистоћа и здравственост!

Равуме се, да држава, општина и њени органи могу много да ураде. И ми смо дужни захтевати да врше своју дужност. Али и ван тога можемо п сами приватном иницијативом много учинити, Треба тражити од трговца, касапина и других, да се држе хигијенских прописа. 'Греба ићи онде, и пазарити, где је чисто, па ма било и нешто мало скупље, јер се мора признати, да чистоћа стаје новаца и времена, а и време је новац.

Пошто највећма утичу на нас примери, и примери се најбоље памте, то хоћу да изнесем овде неколико примера место сваког даљег разговора.

Г. Стева М. Мијатовић учитељ на Косову Митровици изнео је ово:

„Ја сам сада у једној нашој вароши на Косову, у којој су до сада господарили некултурни Турци. Свратпо сам у радњу једног мога доброг пријатеља,