Жена

858 ВР ЕНРА

На, против сиротинско дете у великој вароши, мора да буде у мрачкој собици, оно је спутано. Све му је забрањено; тамо дете све види а ништа не сме, све детињске жеље убијене су у главу; што дете почиње да вавиди онима који све могу и имају, то дете спопада душевна глад, и није у стању да се одупре забрањеним нагонима. Говорница држи, да би учитељи у великим варошима требали да ваинтересују децу каквим радом, а у друштвеном погледу. треба се бринути за децу, која остају бев родитељског надзора, и створити дечије домове, где би таква деца била преко дан, и где би имали згодне вабаве, згодна посла, згодна надзора,

Госпођа Елина Ханзен из Копенхагна говорила је о благотворном раду школа за домаћице у Данској. Нарочито је хвалила кујне, које су а неен у женским средњим школама, обавевом као и сви други предмети. На тај начин постају девојке много способније да заслуже себи хлебац чим напусте школу.

Тада је позната књижевница Шарлота ПеркинГилман говорила о томе, да је задаћа човечанства у томе да на земљи живи, да се множи и да се раввија. У целој природи женско створење рађа али васпитати може само жена. Задаћа је школе да упливише на малога човека баш у оном добу, када су примљени утисци најјачи. Али школа може да постигне своју праву задаћу ако су деца „боља рођења“, ако су у погледу расе на вишем ступњу, ако су хигијенски развијена. Зато је потребно што јаче раввити и облагородити жену. Не треба је помушкобањити, него је треба што већма очовечити да свако дете има два културна родитеља, Али ако хоћемо то да постагнемо, онда морају матере много да уче од лекара, од научењака, а пре свега од учитеља који су управо друштвени родитељи човекови. Сам инстинкт жена, није довољан.

На крају је г. Освалд Повел изнео успехе што их постизава коедукација, заједничко школовање мушке и женске деце. Дечаке и девојчице треба од 6. године не само заједнички обучавати, него заједнички и васпитати. Кад постану старија, треба само спор-