Жена

368 ВЕНА

УНене потукле Арнауте.

У једној битци код Кастратских Вирова једно оделење Арнаута вашло је пеопажено иза леђа црногорској војсци, и ув пут наиђе на групу жена, које _ су чувале рањенике. УКене, којих је било око педесет, дограбе рањеничке пушке и јурну на Арнауте. Кад је војска чула иза својих леђа пуцањ, одмах дојури један одред, али су Арнаути већ били натерани у бегство. Две су девојке, том приликом, лако рањене,

Црногорске амазонке.

Погранаичне жене из Куча помогле су много војсци као извидница. Већина од њих зна добро арнаутски. Преобучене у мушко одело, оне су стално уходиле турску војску и пратиле сваки корак Арнаута. Много је жена у извидници погинуло. Једно време у подгоричкој болници два оделења била су препуна жена — рањеника.

Ксенија.

Један лечник прича:

После бардањолске битке вратио сам се са Ријоле на Ријеку за рањеницима. Око 500 рањеника било је тога дана превезено на Ријеку. Са једним чешким лекаром радио сам целе ноћи у једној кафани, која је била удешена за болницу. Једна млада врло симпатична девојка помагала нам је у превијању. Прала је ране, завијала, намештала постеље. Осим ње биле су ту и две девојчице од 10—12 година.

Око четири сата по поноћи савлада нас умор и ми прилегосмо. Наша помоћница ишла је од рањенока до рањеника и распитивала одакле је који, кога, има код куће, где је рањен. Оне две девојчице у стопу су ишле за њом. На једанпут у болницу уђе ордонанс-официр и салутирајући рапортира нашој непознатој помоћници: „Височанство, „Нептун“ са две стотине рањеника стигао је“.

„Моја господо, ви ћете извинити за часак, морам се постарати, да се сместе нови рањеници“ обрати се госпођица нама и трчећи изађе.

То је била књегиња Ксенија.