Жена

330 ВЕНА

фела мајмуна, код којих женка ако изгуби младо своје, од жалости угине.

Баш кад пишем ове редове доносе новине, како су у неком селу код Љубљане држали свечаност уз пуцање прангије, око којих се играла деца. Наједаред фучија из прангија падне у сандуче од барута и барут експлодира, захвати децу, која се туда мотала, подиже их у зрак и запали им одело. Кад су неке матере чуле за несрећу деце онесвестиле се, а једна чије је дете као жива бакља изгорело, кад је видела сагорело дете, запалила се на ватри и у мукама издахнула.

Природа је обдарила женску материнством не само осећајно, него и телесно и поделила јој једну

особину, која ју понајвећма разликује од човека.

Зашто није Милутин поздравио жену 2 (Прича из балканског рата.)

После битке на Битољу, донесоше у Београд, и рањеног Милутина. Био је ратар. Млад, кршан; његови другови причали су о његовом јунаштву читаве бајке.

Милутин је дуго лежао на својој постељи скоро непомичан неколико дана, кад му би мало боље, запитао је доктора: Како се свршио рат И кад је чуо најбоље гласове, опет је замукнуо.

Ране му биле тешке, а он је мушки подносио болове и непријатности. Све његово понашање стекло му је симпатије и код лекара и код болничарки. Никада није ништа захтевао. А кад год би га што запитали, или га понудили, увек је казао: — Хвала, не треба ми ништа. Кад су га тешиле да ће оздравити, увек је рекао: — Биће како бог хоће.

Већ му је доста добро, и за две три недеље моћи ће кући на опоравлење.

Тада по подне и он замоли нешто. Болничарке, које су биле онде, изненадише се. 6