Жена

386 НА

У чему су се истакле жене у Србијиг

Када прођете у Србији пољем, запашће вам у очи и изненадиће вас, кад видите, да су та поља обрађена као да није мушка радна снага на граници. А чим баците други поглед око себе, биће вам јасно, откуда то изненађење. Њиве, ливаде и виногради пуни су жена, па и одраслије деце. Људи је доста мало, а то су махом старци, или људи са телесном маном, или иначе неспособни за војску.

Жене су у Србији у највећој мери изненадили људе. Никада људи нису веровали, да ће жене бити кадре да среде поља и покажу онолико снаге у пољопривреди, као што се то сад догодило. Али није ни могло бити друкчије. Она дивовска снага, коју је показао у овим данима народ у Србији, није се могла развитии живети само у половини народа, у мушкињу,; а да не буде и у женскињу. Та оне јунаке исполинске снаге родиле су жене и запајале их духом којим дишу. И као што су синови српски показали на бојном пољу да су све у стању, тако су и кћери српске показале, да су и оне све у стању. Велику неочекивану снагу развиле су оне око сређивања поља и домаћих послова, када падоше на њихова плећа. Пуне свести и душевности, увиделе су оне, да у овом тешком времену треба напрегнути и последњу искру снаге, и оне учинише то са пуно пожртвовања и у племенитом натицању. Кренуле су да покажу, како и оне могу бити јунаци на дому и на њивама, као њихови мужеви на бојном пољу. Кренуле су сву снагу своју да покажу, како су достојне жене оних јунака на граници. И кад се ти јунаци врате, хоће да их дочекају ведра чела и кажу им: У оним тешким данима нису ни наше руке лежале беспослено у крилу. Нисмо оставиле да код нас живих пропадају домови, нит да се сасуши на пољима извор благостања нашег. Попови, учитељи, старци говоре са највећим поштовањем и дивљењем о њима. Но ја већ рекох, да то није чудо, него сасвим наравно.

Морамо имати на уму и то, да још пре сто го-

деду