Жена

152 ЊЕНА

друго него да се п она прилагоди новоме закону. По Министрову наређењу она је већ ове године добила У. разред гимназије,: а идуће можда ће се п она чроглабити за жепску гимнавију (или реалку, на што се радо помишља у заинтересованим круговима).

г. Још две ствари спадају амо, али оне се не тичу законских промена; оне само обележавају две епизоде у њеноме животу, о којима ћемо и засебно говорити.“ То је отварање У, У. Школе (1900.) и Ж. Гимназвпје (1905.). Обе су постале под кровом же. Школе, обе су неко време одржаване њеним буџетом, биле у њеним зградама, под њеном управом, у обема су радиле њене наставнице и наставници. Речју, обе су се раввиле из ове школе. Ж, У. Школа остала је у заједници шест година (1900 - 1906 Јо Ж. Гимназија четпрп (1905 – 1909.)

Ученичка трпеза.

По неке ученице, којима је тешко да са периферије Београда двапута дневно долазе у школу, особито зими и по рђаву времену, предањују у шко ли, задовољавајући се врло скромним залогајем у по"не, Врло сиромашне ученпце, и оне чији родитељи морају да се по вавдан баве ван куће п тек се доцкап увече враћају, немају ни код својих кућа довољно хране пли нема им ко да спреми, а често п гладују. Да би се свима тим ученицама помогло у пехрани основана је 1908. Ученичка Трпеза, менза, „која се“, како вели школска управа у своме извештају. „показала, по речима г. Дра Батута као велика благодат“. Управитељ (С. Пашић) је Трпеви уступио потребне локале у самој школи, п наредпо школској послуви да тамо наизменце ради.

Највише заслуга око подпзања ове установе пмају: гђа Јудка Јањићка, гђица Христина Ристићева п за тим гђица Драга 'Ђурићева, наставнице, и гђа Данпца Милоша Гођевца, пндустријалца. Даље, гђа Лујза От. Јакшића, гђица Наталија Ристићева и гђа Надежда Милићка, наставнице.

"Вод 9. ~ БА од 10. и 1.

3