Жена

ВЕНА 459

Зора: Не можеш, сестро, кад смо ти вредне. ја спремала собу, а Љубица помагала мајци у кујни.

Јелена: Знаш Евице, и први буду последњи, а последњи први.

„Бубица: Сад опростите! Него, где сте оно ви стале2

Меланија: Нећемо одмах. .Оданите мало. А дотле нам ти, Љубице, реци, умеш ли куватиг

„Љубица: Лепе ствари! ја, толика девојка, па да не умем! Умем ја много шта; умем кувати и млека, и пећи кромпира!

Све: (Иронично) О, хо!

Јулка: То би ти нас могла позвати на ужину.

Милица: (Смешљиво) Немој одмах,

„Љубица: Разуме се, кад буде готово.

Нада: (Отежући) Ако млеко не искипи, а кромпир се не препече.

Све: Ха, ха ка а

Загорка: А умеш ли ти, Зоро, кувати: (броји на прсте, брзо) цицваре мандаре, попаре.

Све: Врлодобро, врлодобро!

Зора: Одлично! Ваљда да се деца опаре2г

Меланија: Што не кажеш онда до краја: скувала је Нана, па појела сама.

Зора: То не знам ја, него Евица.

Евица: То није мој лајбшпајз. ја волим: гибанице, гужваре, савијаче, празне, сади, без ништа.

Све: (Отежући) Тако, тако! Студијо!

Јованка: Ми смо се удалиле од ствари. Да пређемо на ствар! Прво, да се пребројимо. Да видим, јесте ли све ту. Станите у округ. (Стану. Броји) један, два, три, пет, шест, седам, осам, девет, десет.

Све: (Вичу) Живела Јованка!

Јованка: (Наивно) Зар није доброг

Нада: Да, да није. Изоставила си број четири. А то је теби мрзак број. Знаш оно, четири-пет, довољно-недовољно.

Јованка: Махни сад то!

загорка: Меланија, ти си предложила да се састанемо, ти предложи, и како да почнемо.