Жена

462 ЋЕ БОА

ШЕСТА ПОЈАВА.

Бранка : (Изненада упада међу њих.) А ја опет све вас волим!

Неке: (Повучене) Мајка!

Меланија: (Изненађено, но пријатно и гласно.) Мајка-Нана! (Љуби је у руку. Остале прилазе руци.)

Бранка : Живе биле! Јест, децо! Све сам чула из прикрајка и свака ми се од вас посебице допада и зато све вас волим. Ви сте оне речи мало пре изговарале можда случајно, па можда и несвесно. А како су оне пуне значаја. Ви сте овде у природи, у слободи, па није ни чудо, што вам је на срцу, том на језику. Слушала сам, шта се којој од вас допада, и свака је што друго казала. Али кад би ви све те ваше жеље и све то допадање сплеле уједно, виделе би, како би од свега тога оплеле леп венац себи, својима и свом народу.

Нада: Говори, мајко, ми те радо слушамо!

Бранка: Слушајте! Мада сте се ви на неке жеље и насмејале, имају оне и своју добру страну. Само их схватите како треба. Једна жели Ћурку и шунку, дакле бољи залогај, али га је пожелела толико, да може и друге понудити и све око себе нахранити. Бољи залогај даће њој и свима око ње добра здравља и више снаге. Па кад се тај бољи залогај потроши још у љубави, као што је љубав све вас овде и искупила, онда, то има још више вредности. Зато је мало час једнаи рекла, да воли све вас и овај мајски састанак, јер воли сложно друштво, овако у слободи. Но састанци не бивају само ради забаве и провођења. На састанцима се човек на човека ослања, да могу сложно радити и велика дела стварати, што их један човек никад не може сам. Ено, човек ослањајући се на човека ослободио је тамо далеко нашу браћу од вековне грозоте и некултурна света, и уводи их саду нов живот, да се уче и просвете. А просвећености никад није сувише. Зато има право она једна међу вама, која је изабрала науке, студију и катедру, јер с катедре се шири права светлост, истина и