Жена

ЖЕНА | 469

нежношћу и љубављу ране видала, и за све време твога боловања понуде давала. Она ће по повратку своме у Русију, пронети твоју славу и јунаштво широм своје велике и славне домовине, да и велики руски народ види, какових ми јунака имамо.“

„још једанпут те ми сви поздрављамо и молимо Бога, да твојој души подари рајско насеље. Амин!“

ж

За цело време, докле је овај говор трајао, чуло је се са свију страна јецање. Чак и они најтврђи морали су пустити сузу. Само његова мајка, та узор српска мајка не пусти ни сузе. Како је стала код кола, тако сам је и сада, када сам свратио поглед нању, видео. Само је још више своју главу погла ка сандуку и на лицу јој се израз донекле променио. Место туге, наступило је неко душевно блаженство.

Није потрајало дуго, па се цео спровод крену. Напред је ишло свештенство и певачки збор, а за њима сва троја мртвачка кола. Прво су ишла кола Љутимирова. А пред њима, у црно декорисан његов верни коњиц, који је кад-кад тужно подврискивао, жалећи за својим господаром...

За колима његовим ишла је његова стара мајка усамљена. Бесциљно је кад-кад погледала око себе, па опет у сандук. Тамо јој је лежала сва њена срећа. Али сузе не пусти... Влада Марковић.

ТУЂЕ МИСЛИ.

Погрешити је човечно, праштати погрешке је — бо-

ГОВСКИ. ж

Двоје стижу увек доцне: Онај, који се сувише скањива и онај који се сувише жури. ж

Име је ништа! — Оно што ми зовемо ружа, лепо би мирисало, кад би ми то звали и друкчије.