Жена

490 НЕ

тај начин лакше и брже постићи циљ и еманципација законом донешена неће ни на какав отпор наићи.

Одношај друштвени је данас осим оних, који јоште воде љубав тако рећи неискрен. више пута

лажан и зато треба на том свим силама настојати да буде одношај што пријатељскији и искренији.

А то је поље за жене које желе еманципацију, овде могу све жене без разлике за ту ствар са успехом радити. Својим говором, својим образовањем и држањем века докаже, да она није само кадра бити с њим равноправна, него да и она уме на страшном месту постојати и човека свагда заменити.

Еманципација се пре свега састоји у равноправности жене с мужем.

Жене, које хоће ту равноправност да постигну, нека саме ту равноправност проведу пре свега у друштвеном одношају, а то се да провести с маленкостима без икаквог труда и знања.

А те „маленкости“ леже у том:

Дружење код људис онима не престаје, с којим су се од детињства дружили, с којима на пр. ишли у школу, дочим таково другарство код женскиња не траје.

То дружење и пријатељство код женскиња најбоље се види у школи. Све девојчице у једном разреду нису као мушкарци скупа удружене и врло брзо почну се делити по положају њихових родитеља. Богате девојчице никад се не друже са сиромашним и главни узрок је у том, што су богате и што су лепше обучене од сиромашнијих, па срамота је велика онда с њима се и дружити.

Та мана данас на жалост код женскиња све више и више расте.

Девојка, којој је пошло за руком да улови тако рећи бољу партију, заиста не поздравља сиромашну жену, своју другарицу, са речима Ти, као што је пре поздрављала.

Шта више ни у Соколу, у женским заводима и у другим сличним установама, где је одавно код,