Жена

-492 ВА ЕСНЈА

Проглас српског друштва Црвеног Крста српском народу.

Рањеника и ратних болесника има у Србији још -тако много, и потребе су још непрестано тако велике, да српско друштво Црвенога Крста сматра за своју дужност да после непуних десет месеца по

други пут апелује на милосрђе Српског Народа и „српских пријатеља. “

Захваљујући њиховом осведоченом милосрђу „српско друштво Црвенога Крста, било је у могућности да минулих десет месеца укаже обилату помоћ како српским, тако и турским и бугарским рањеницима и ратним болесницима.

Та огромна и хумана помоћ нашла је општег признања у целом културном свету. Страни лекари, који су радили у Старој и Новој Србији, похвално су се изразили о успешном раду Српског Црвеног Крста. | Са највећом захвалношћу ваља споменути, да су не само са свих страна наше отаџбине, него и из иностранства, па чак и из Америке, притицали прилози у новцу, преобуци, постељном прибору, оделу и обући.

Са задовољством саопштавамо, да је у новцу примљено скоро два милиона динара. Вредност ствари не може се лако проценити, али је и она такођа врло велика, од више стотина хиљада динара — и «све је то до последње паре утрошено, и До последње рубине раздано. -

Наше врле Српкиње, и све милосрдне сестре из иностранства указивале су најмарљивију негу „свима рањеницима и болесницима. Ниједна од њих није жалила ни труда ни пожртвовања, да им укаже најнежнију помоћ. Оне су их прихватале, храниле, доносиле понуде, чиниле све могуће олакшице, умивале, прале ноге, купале и најтеже послове радиле са највећом преданошћу. Нека им је на овом месту изражена свесрдна хвала за досадашњи труд и молба да до краја истрају у узвишеном и племемитом раду.