Жена

454 __ ЊЕНА Хумкама Убогих. (

Дође крај и вама... убоге сироте, Престадоше патње; престадоше муке, Од вашег живота не остаде ништа,

— До: заборављене хладне, црне хумке.

Без бола... без суза... Смиристе се и ви

— Што је дужан живот, да ли вам је дао 2 Не. Понесосте собом тешко уверење;

Да је свет и живот мучан, горак, зао.

И чекасте мирно крај животу вашем. — Да пођете своме неповратном путу. Без икакве жалбе, апатично мирно,

Дочекасте спремно последњу минуту...

Нико вас не жали... само бледи месец Погледајућ' на вас — из облака сипне, Ох, да вам је видет — како ваша хумка, Зраком месечевим обасјана, сине. Сентомаш. ВБ. Н.

ТУЂЕ МИСЛИ.

Има људи, код којих све — не може, а има људу, код којих све може, % ж БУ Многи су умрли сретни само зато, што су имали способност да у гусци виде анђела. 3 Многи зову појезијом, чак и оно, што није друго, него полудела проза.

= Имај на уму да човек на овом свету не треба много, али оно мало треба дуго. ж Велико нестрплење је често пргавост; одвише велико стрплење — кукавиштво. ж . Бити заљубљен а уз то паметан, то не могу људи, то могу само богови.