Жена

АЕ НА 525

... Оженише јЈову са Ружом, али се Станка. љуто преварила у Ружи. Ружа је била послушна, добра, вредна Али се Станка запрепастила кад је приметила, да у Ружи нема више ни оног потајног српског осећаја, у довољној мери.

Ружа није осећала зулум, који је у томе, што они мора да се називљу Бугарима, кад нису. Ружа је знала до душе, да су њихови стари били Срби, али није видела у томе понижење и несрећу што се сад називљу Бугари. У томе се свекрва и снаја. нису слагале.

Борба, коју су водиле у овој ствари, није била. отворена. Нису много ни говориле о томе. Али су осећале да се у томе не слажу, осећале и онда

кад је о десетоме било говора. Само су се оне разумеле, кад је било међу њима по среди о Српству и Бугарству. Станка је била несретна. Та ова ће жена одвратити од прадедовског амачета и сина. њеног. И како ће та жена да улије у душу своје деце уверење, да су они у ствари оно исто што су

били њихови стари — Срби. » ж »

Дошло је бурна 1912 година. Савезничке војске балканских држава разрачунаше с турском царевином. Имали су право стари, када остављаху с колена на колено деци у аманет, да зло није вечито, да насиље кад тад мора пасти.

Станка је била ван себе од радости. Прво је видела, како се после страховите пуцњаве, изнад села повлаче Гурци, после је видела како наступа српска војска. Нека оделења српске војске прошла су доцније и кроз село. Ала су били поносни и како су лепо певали. Друге су жене бацале на њих цвеће, Станка се бацила пред њима у прашину и љубила им ноге. Они су је подизали са тако милим осмехом И говорили јој: — Устани, мајко! И не бој се више; Турско је прошло.

Гле, како лепо говоре, не као Бугари, можеш им разумети сваку реч. Кад скину капу да утру зној са чела, ни у једног није глава шиљаста, као