Жена

треба да каже истину. Али и ако говори истину може рећи: Знам ко је разбио прозор, али не могу да кажем ко је, јер нећу да издам друга.

Иначе није саветно због малих ствари велике истраге. Учитељ треба, кад већ хоће што да дозна, да пита јавно, пред целим разредом и да апелује на частољубље и истинитост ђака. Нека се јави

сам ко је крив. Ако се не јави, таквом ће већ ући у траг други пут.

Но ако је ствар велика, која може да произведе зло, онда су ђаци дужни да сведоче истину.

Ернс Лудвиг од Волцоген држи такође да оно добро дете треба да каже: Знам, али не могу да издам друга. — Међутим држи, да је учитељ имао права да постави она питања. А кад има права да поставља питања, мора имати права да изнуди одговор. Јер где би онда дисциплина и како би је одржао.

Хедвиг Дом одговара: Учитељ није ни смео да постави онаква питања. јер тим питањем навешће дечка да слаже или да изда свог друга.

Ако учитељ има права да присили ђака да одговори на прва два питања, онда ће он тимеу школи посејати семе заваде међу ђацима и изазвати денунцијанство. А то ће бити велико зло.

Др. Ерих Рулфен истиче, да учитељ са своја прва два питања доводи дете у искушење. у је судар двеју дужности. Или дете да слаже, или да изда свога друга. Ако учитељ зна ко је разбио прозор, онда нарочито не сме да пита онога „доброга“ и да га доводи у тежак положај.

Др. Ф. В. Форстер професор за педагогију на бечком униферзитету одговара: Дете треба на прво питање да одговори: — да. Треба га научити да више свега иде истина. Истина и над пријатељством. На друго питање било би најбоље кад би дете могло да одговори: Молим, допустите да не издам онога ко је разбио прозор. ја ћу се старати да се он сам јави.

Иначе добар учитељ треба да зна, да се у оном

добу у коме су деца, јачина карактера највише показује у добром другарству. Учитељ је дужан ту