Жена

ЈЕ НА 539

била је врло брза. Све смо се по 10 и више хватали за руку да нас не однесе. Навалисмо на њу и загатисмо је. Арнаути, католици стоје и само гледају. И преведосмо све. И здраво и слабо и болесно. Кажем ти, све. Нисмо дали никоме да пропадне. Тамо, где смо газили реку, стоји двор католичког владике. (Наншати). Онде су нам говорили Арнаути, а говорио је нашим офисирима и владика:

— Чудно је да сте баш онде прешли реку. имали сте у близини два добра прелаза, само нисте добро познавали пут.

Но ми избисмо на море и онако. Нисмо на том. путу певали, као када пролазисмо Стару Србију, али се и тамо чула по кад кад наша песма. Јер поред свих мука, када увече наложимо од влажних дрва мало жалосне ватре, и одахнемо за час два, ипак се охрабимо, расположимо као да ништа није било, а нађу се и који запевају. И измишљавасмо. нове песме. Гамо је срочена и ова:

Да немамо Кукуруза жута, Погибе нам Пешадија љута.

ТУЂЕ МИСЛИ.

Што год је прошло изгледа нам да је било боље. БЕЗ Лудица која станује у горњем спрату, то је наша:

фантазија, ж

Многе људе занесе и одушеви више постављен сто,.

него песништво. ж

Кад се састанеш с неким, није доста да скинеш само“ шешир с главе него скини и мозак. ж Свет нас не вара онолико колико ми мислимо. Ми'

обично сами себе варамо. ж

Само ће ти један сачувати насигурно тајну — мртвац..