Жена

Ћ ЕН А 558

Наталија. —. Ја знам врло добро да је он бпо стар, а да сте ви још младп.

Гајић. — А

Наталија. — Али, п ви ћете остарети као и он... и... и ја ћу такође остарети, Но, то је одлучено већ, ја пећу никада бити ваша жена...

Гајић. — 012

Наталија. — 'То би било и сувише глупо од

моје стране да поново спутавам ланцима своју слободу, а нарочито, да мењам своју титулу контесе ва

љубав пмена госпође Милана... Гајића!.., Милан.. . пи Гајић!... Како то рђаво звучи! Гајић. — 0! Наталија. — Ја внам врло добро да сте ви

били секретар Првостепеног Суда, да ћете опета битп п да сте сада народни посланик...

Гајић. — А!2

Наталија. — И да ћете једнога дана постати председник Народне Скупштине,

Гајић. — 0!

Наталија. — Можда и министар.

Гајић. = А7! |

Наталија. —— Правде пли просвсте,

Гајић. — 0:

Наталија. — Унутрашњих или спољних послова,

Гајић. — А!2

Наталија. — 'То сувише ласка једној жени,

али јој не овигурава пи срећу. И да бисмо стим свршили једном, ја вам чисто и јасно пајављујем, да ви нећете никада бити мој супруг и да ћете ми чинпти велико задовољство, ако више не будете долазили к мени.

Гајић. — 012

Наталија. — 'Тако је, сад ме слободно можете и — грдпти!

Гајић. — А!

Наталија. — О Богом! Ја вас остављам, и на-

дам се да вас више нећу затећи овде при мом повратку. Збогом!

Пајић = 017... А17.

Наталија, подражавајући га. — 0О!... А!...