Жена

556 ВЕНА

Наталија: — 0!

Гајић: — Спавих вас... Хитно, са неколико снажуних потеза кроз воду, допливах до обале. (показује покретима) овако После неколико секунада ја сам већ био крај вас... Ви сте били одевени у једпој ха„љини шљивине боје... и са једном плавом птичицом на главп... Ја, пак. бејах у своме пругастом костиму...

од памука... Ви ми се учинисте лепи... лепи... Боже, „деПи,.... |

Наталија: — А!»

Гајић: — Ваш муж ми се, пак, учини ружан.. гружан!

Наталија: — 0! |

Гајић: — Имате право... Не говоримо више о "томе...

Наталија: — А!

Гајић: — Сутра дан, исти нас је талас љуљуш-

као обоје... и, то је тамо,. у води... кад су ваши погледи уждили у срцу моме пламен... који, не би мо тла угасити ни сва вода около нас у којој смо се 'купали, па ни само Јадранско сиње море

Наталија: — 012

Гајић: — Морска вода не гаси.

Наталија: — А!

Гајић: — Равмпслите, контесо, и онда ћете у-

видетп,.. да пожар, који се у води рађа, није обичан пожар; да љубав, која се рађа у једном елементу "тако контрастом није банална љубав, и најзад, да човек, који вас је заволео у срце тб течне равнице, несумњиво ће вас двоструко обожавати на чврстој -вемљи.

Наталија: — 0:2

Гајнћ: — Сетпте се, да је било једно време, када “сте ме налазпли и љупким и духовитим.

Наталија: — Ах!

Гајић: — Ви уздишете2

Наталија: — 0!

Гајић: — Извините, ја сам бар тако мпслио.

Наталија: — А!

Гајић: — Сетите се, да смо ми заједно пмали

"четрдесет и два купања.

_ ни