Жена

558 ЖЕНА

Наталија: — 0!

Гајић: — А за једну жену, ја мпслим, то је доста.

Наталија: — А

Гајић: — Ипак, гледајући вас.

Наталија: — А!

Гајић: — Добро сте се сачували.

Нашалија. — 0!

Гајић: — Ја бих свама бпо задовољан.

Наталија: — А2!

Гајић: — Не, не... не бих био задовољан; јер

као што вам рекох, ја сам нежан п врло заљубљив; и ако бих се ожанио, оженио бих се да будем во„љен, обожаван, као што и сам волим и обожавам! Јер -да вам право кажем: Ја волим да ме воле онако као што ја волим кад једном волим, Хоћу да будем пдол моје будуће жене. Хоћу, када се будем враћао из Народне Овупштане, уморан од дугих говора, пред“ „лога и против предлога, да ме моја жена обаспе ми„ловањем својим. Тако је то: Тишина после буре, сунце после кише,.. мир после рата. Па лепо... ви мп не можете све то дати, госпођо, јер ва не знате, вп ни-

када нисте знали и никада нећете знатп.,. љубити!

Наталија: — 9!

Гајић: — Пустите ме да говорим.

Наталија: — А!

Гајић: — Имам још свега једпу реч да кажем последњу.

Наталија: — 0!

Гајић, полазећи: — Ја идем.

Наталија: — АРТ

Гајић, враћајући се: — И никада се више нећу вратити,

Наталија: — 0!

Гајић, полазећи: — Никада!

Наталија: — А!

Гајић, враћајући се: — И кров месец дапа бићу.., мртав!

Наталија: — 0!

Гајић: — Или... ожењен... са једном другом...

Наталија: — А!