Жена

562 ВЗ ЕНА :

Можда ћу још проговорити коју о овој књизи, други пут, па можда и трећи пут. -- Хоћу симо да напоменем, да је и издавач дао овој књизи врло укусне форме.

ж + ж

Разговарао сам једном са уредницом овога часописа о критикама. И сећам се да ми је говорила: — Не волим критике, где критичар износи надугачко своју филозофију, често врло неумесну, а они који су написали књигу, не додолазе у критици до речи ни једним словом.

Па добро! Изнећу из једне приче: „Једно непослано писмо“ четири момента.

Прво: Како је између јунакиње и њега дошло до изјаве љубави. (Она то писмо пише њему кад ју је већ оставио). али не посла то писмо.

„Зашто си се понизио, драги Зар си заборавио лепоту наше љубави 2

Зар се не сећаш онога најлепшега данар То је било, овде, у овом истом селу, једнога сунчаног пролетњег дана Сунце је зашло, а ти си лежао у трави близу мојих ногу и гледао у небо, Ја сам седела на столичици, а крај бокора ружа стојала је твоја столица с књигом, коју нисмо ни дирнули. — „Нека је та књига најлепша и најпаметнија, сад ме је мало стало до ње; ја читам своју душу“ — говорио си ти. Ти с погледом на небу, ја с погледом на теби, ћутали смо и читали своју душу. — „ја не знам да ли је то скромност“ — казао си изненада ти — уили недовољна развијеност укуса: мени је необично лепа, јединствено лепа та слика. Пази: два јаблана у даљини, једна ограда, бокор ружа и ти, и озго небо. То је тако лепо, да бих ја вечито остао овде, гледајући, и никад се не бих зажелео других лепота. Како има много лепоте. свуда. Само треба умети видети, А ко не уме, тај иде тамо где му други кажу да је лепо и опет не види, али мисли да види“. И ти си заћутао и удишући мирис ђула, са забаченим рукама иза главе гледао си и даље своју лепу слику. ја сам гледала лепшу, јер у њој сибио ти и мислила на оно што си говорио. Затим си ти певао — лепше него икад. ја ти рекох, а ти одговори да си данас срећнији но икад. Затим си се замзслио и дуго ћутао и гледао у небо. И одједном насмејао си се небу радосно, радосно... — Шта радиш> запитах те зачуђено. Ти ми одговори; -– Волим — звучно и јасно, као химну. У