Жена

564 ВАСКА

Место топлоте и радости, твоја су ми писма почела доносити бригу и јед. Ти си заборавио мене; ти си ми говорио отрцане љубавне речи и причао како се проводиш. Једном си напоменуо како те је захватила бујица времена. Други пут си цинички казао како се из сећања на мене помало заљубљујеш у лепе црнооке странкиње. ја ти одговорих: да ти не буде сувише монотоно, промени некад и по коју плаву. Било је пакости у моме одговору, јер ја сам још била толико сигурна у тебе, да се нисам бојала да те увредим. Зар ја да те чувам: То би вређало моју љубав. Ти си се тобож шалио. Нашто таква шала2 Мало даље, рекао си ми да те можда, не бих могла волети таквог какав си сад. мада ниси гори од других. Ја ти рекох да ћу ти отворено казати кад те престанем волети и замолих те да се не сматраш нечим обавезним мени, већ да будеш потпуно слободан. Ти отписа да ти се чини да сам попустила и да не бих много жалила ако те изгубим. То је било подло, господине! То је била хотимична лаж. Бесна од једа, ја ти одговорих да ћу те презрети ако се уверим да си постао нитков, да ћу те се гнушати, а не жалити те. ја искрено то рекох, али ја нехотице слагах. А ти си после ћутао...

На завршетку ево неколико речи њена јадања:

„Однеће ме на сеоско гробље. И ти ћеш стајати блед, и дрхтаћеш, и гледаћеш како се спушта сандуки падају грудве земље на мене, на мене...

И појмићеш да си имао ретко богатство и да си га лудо упропастио. И осетићеш да си сам и да те нико никад неће волети као ја. И вратиће се љубав, да повећа очајање.

Људи ће се разићи, а ти ћеш остати и звати ме, а гробови ће наоколо ћутати. и ја ћу у своме гробу ћутати; ја ћу морати да ћутим, драги!

Тада ће тебе ухватити страх, привиђаће ти се аветим фурије и побешћеш у Београд, и патићеш силно. Тада ће ти доћи пријатељи да те теше а ти ћеш им говорити да си убица. А они ће те одвести у кафану и опиће те. И уз пр:муклу дреку Цигана, у прљавоме кафанском диму ти ћеш причати о мени и о чистоти моје љубави. И плакаћеш тии твоје сузе мешаће се с вином Тако ћеш ти мене ожалити. И допашће ти се та жалост. А твоји другови ће се забринути да не постанеш бекрија и саветоваће те и молиће да дођеш к себи. да се освестиш. А кад прође месец дана, ти

у « | ј