Жена

570 ВЕНА

скиње које су се ма чиме истакле у друштву, п тражио је њихово мишљење у том питању. |

Кнегиња од (хез прва спортдама Француске, и повната као вођа париских уметница говори за женско право гласа. Дати женама право гласа, не би било ништа друго до ли дело правичности, Од револуције овамо тражи се у Француској, да се све неједнакости уклоне, само се обплази око једнакосги које се и жене тиче, Дакле вначи да је револуција само жене унивила у њиховом положају, јер до 1189. могле су жене гласата.

„Лепотица, адвокат Хелена Мирополски, мисли да, је женско право само једна тачка у програму феминпста. Жене би па пример требале да буду и поротнице. Филаптропка бароница Фоге, која се стара за. судбину шиваља п ствара им помоћп п организације, каже да би она приступила гласању. Кад би сама _ себе и своју судбину имала пред очима онда не би тражила реформе. Али кад жена која уме да мисли погледа око себе, онда мора постати феминисткиња. Садањи закони не штите нп жену која радп ни ону која, нешто имања има. Са правом гласа, женске би многе параграфе пзмениле са одобрењем целог народа.

Авијатичарка Хелена Дитријен, која је недавно одликована орденом почасне легије, противна је да жене добију право гласа. У Паризу могле би жене још гласати, а за пр.винције била би то несрећа. Француска би у брзо имала револуцију и банде од петролерки. Ко је посматрао женске при каквом страјку морао је увпдети да њино дивљаштво није имало границе. Већина жена није таква, алноне нежније пмају своје место поред своје деце, а до ње неће допрети све те реформе. Њу кад туче муж, или јој одузме новац да га пропије, она зато неће ићи на суд, него ће деци за љубав мирно снобити своју несрећу.

Најлепша глумица паришка ОТадуз Магћате са Одеон поворишта, тражи умерен феминизам. Да се гласаг Да! Али не да се улави у мушки посао него да се у својој женској улози уздигнемо. Не борити се са човеком, већ упоредо с њиме радити,

А напослетку је уредник Матена упштао своју