Жена

ЊЕНА 519

и како је по божијем закону. Радила је вредно, рађала децу, а у свему другом крила очи.

У току године убише јој Турци оца, јер им се тај поп никако није свиђао. Сувише је србовао. А они су уопште најмање трпели Србе. Као да су слутили, да ће им ти Срби доћи главе. Та они су под Карађорђем први и начели Турску. За тим јој убише и једног брата, најмлађега и најмилијега. Стегла је срце и памтила. Тужила се није никоме, јер то тамо није толика реткост. У другом свету тамани људе сушица, запалења, а у Маћедонији умирали су људи у првом реду од турских зулума, па тек онда од запалења и др.гих болести.

Онда, када јој погибе отац и брат, погибе још неколико угледних Срба из околине. Нашао се један Турчин из Штипа, па каже поверљиво њеном мужу кад га нађе негде на путу. — Знам, твоја жена и ти проклињете Турке.

— Не дај боже! А што би их проклињали, одговара јова лукаво.

— Немој се претварати, вели му Турчин. Ви верујете, да су твога таста и зета и још неке угледне Србе побили Турци. Али тако ми ове моје браде није тако. Њих су побили Бугари. Казујем ти да знаш, и да не кривиш Турке, за оно, зашто нису криви. Али ако речеш некоме да сам ти то ја казао, онда ти нисам казао и пљунућу ти у очи.

јова то рече у једном часу својој жени, а она само побледе. Није знала зашто, али јој је нешто шапутало у грудима, да то може бити. Међутим је Јова говорио о глупавом турском марифетлуку.

— А што се он тебе боји, да ти тако говориг пита она мужа. Зар не видиш ти како нам од неког доба натурују бугараштво, а отац се мој томе опирао. Зар не покушавају да нас одврате и од славе крсног имена.

Оно што је Станка рекла своме мужу, показивало се све јасније. Почеше по свој Маћедонији да отварају бугарске школе, па онда поче егзархат да шаље бугарске попове. А ти су говорили и ши-

рили књижице у којима пише, да у Маћедонији нема