Жена

БАБЕЗННА 609

лека. Калуђер устаје и надноси руку над очи и дрхти. Пастир гледа у даљину и слуша одјек. Народ се скупља око њих. Дјеца, жене, старци.

У томе стижу први Арнаути и Турци. Али бјеже, бацају пушке и џебану. Из даљине чује се српска химна и све ближе допире њен јасни звук. Одмах за тим српска војска.

Први војници ступише на позорницу. Пред њима јаши офисир... Народ прилази са свију страна приближује се једна свечана поворка...

Напред један сиједи калуђер са крстом у руци — за њим обучени ђакони и дјеца. Офисир силази с коња. Војници спустише тробојну заставу. Сиједи калуђер паде по њој и загрли је љубећи. Народ исто тако...

Грмљавина топова одјекује — „Возбраноје“ тихо пјевају дјеца, а пастир поносан и ведар излази напред:

Узе и загрли заставу на груди и силно снажно размахну с њом:

Задрхтите крвопије љуте, Зла су ваша родила слободу, Царство наше ускрсло је давно. Косово је покајано тужно! (Полако се завеса спушта и у даљини се губи звук химне.)

Код нас још увек не иде — здравље напред.

још нисмо никако дошли до потпуног сазнања, да у погледу нашег здравља не можемо више као некада. Не само због тога што је човек у сваком погледу коракнуо чапред, па треба да коракне напред и у ономе, што се тиче његовог здравља и живота. Али и ван овога треба имати на ум“, да су се и прилике око нас знатно промениле, па да мо_рамо узимати у рачун и те промењене прилике, и према њима се владати.

Може ли н. пр. неко да пориче, да смо сеу многоме јаче разнежили но пре, и да нам та разнеженост убија отпорну снагу и доноси нам зло.

3