Жена

ЋЕ НА

у очи, само да свет не види шта се под маском скрива, Упињемо се и претварамо се у робове, само да изнудимо од света похвалу, да задобијемо његово лепо И похвално мишљење о себи.

Пуно је случајева, где је тај лажни осећај узрок самоубиству! Има сујетних људи, који ће радије жртвовати свој живот, него убеђење о поштовању и достојанству свога сталежа. Радије се одриче живота и прекраћује га, него

што би се одрекао оног и онаког живота, који савременост изискује. Број самоубистава услед немаштине и оскудице

није толико велики. Џон Берлов каже: „Никада не чујемо да се човек убија што нема хлеба! али се често деси да се убија што нема кочија“.

Жене постају нарочито жртва тог неваљалог духа положаја и сталежа. Они се обично васпитавају у атмосфери лажнога живота, где бива да се људи и ствари далеко више цене по своме спољашњем изгледу, него по унутрашњој вредности. Њихово се васпитање управља и руководи управо баш по том гледишту, да се. допадну, да изазову дивљење код осталих, уместо да се обраћа пажња на то, како ће се развити њихове особине срца и духа. Кљукају их само разлозима у којима је реч само о моди и о отмености и господству. Положај достојан поштовања у друштву — то им се представља као највећи циљ коме треба тежити. Бити неваљао или неморалан, тако им се износи и говори, мање је страшо, него бити „простак“. Узидана у зиду искључивости, жена тако остаје роб свију својих лукавштина, роб обичаја и моде, роб привидне, лажне отмености и др. Урођене добре особине њене природе измене се и искваре ; њено се срце смежура и сасуши, а најплеменитији извори среће, постају зазидан бунар, загушен и претрпан извор чисте воде. Зар није доказано већ толико пута. да они, који се отменима називају, сматрају господско одело и изглед као врлину. Бити богат или бар привидно бити и показати се као такав — то се сматра као највећа заслуга; међутим неопростима је погрешка бити сиромах или се представљати и изгледати као " сиромах. Ето. како је велика бездушност сталешка: Једна млада женска из бољих класа, случајном несрећом или породичним околностима приморана је да сама себи часним радом хлеб зарађује. Чим дотле дође, она одмах губи углед и положај у својој класи „доброг, отменог друштва“, и то