Жена

728 ЖЕНА

Био је увређен, па му је постало на његовом пријатељу све црно.

Жена је Мити причала, шта је говорио неки његов издаљи род о њему. ПШричала му је наравно онако узгред, у разговору. Он се завадио с родом, Наравно опет због десете ствари. Жесна му је причала, опет онако узгред, што је негде казала његова тетка. За мало је избацио из куће тетку. И тако редом. И питам ја сад вас, господине, је ли било потребно да му све то кавује> Нарочито онда, када је видела, да је тај њен човек уображен, и не трпи критику, јер га то вређа,

— На сваки начин и ти пријатељи и тај род и те тетке нису биле баш тако невине. И неће бити да су биле ситнице, које ву га вређале.

— Е мој господине, метните руку на срце п кажите, шта би било од света, кад би сви ми трчали и говорили свакоме: Овај је казао о теби то, а онај то. Вама је повнато, да људи често у љутњи, или у непромишљености, у каквом слабом часу, изрекну и о пријатељима претерано оштар суд. Изрекну оно, што и не мисле озбиљно; изрекну и оно, због чега се после кају. И када би све те речи достављали свакоме, кога се тичу, људи би се гушали и клали по улицама.

— Признајем, госпођо, да дошаптање мора свако осудити. Али оно што говори жена мужу иде на други лист. Претпоставља се и мора се претпоставити да ће му она рећи све. А муж је на сваки начин крив, што не уме да саслуша туђ суд хладнокрвно. — Не можемо се споразумети о томе, каже госпођа. Окрећемо се, као кад Немци играју цеплполку, све то, па то. Само ја још нисам свршила, господине. Ви сте слушали о оним двобојима, у које. се у два маха заплетао Мита.

-- Слушао сам нешто.

— Дакле да разговарамо реч две и о томе. Ви знате да је Нада била лепа, и што је главно, имала је очи, које су управо заносиле.

— То је истина, госпођо.