Жена

ЋЕ КЦА Во

Кажи ми шта једеш, па да ти кажем шта ће те снаћи.

„Рег Мепзећ 151 у/аз ег 1551“.

Горњи наслов је оправдан, јер од исхране појединих људи и народа зависи у многоме дужина њихова века, њихове болести, њихово ранпје или доцније старење, њихова, нарав и т. д.

Има страна пословица, која гласи: Где год је Бог створио веца, он је тамо створио ва његову исхрану и корења, Али је човек изашао из свога првобитног стања, и његова природа не казује му више као зецу и другим животињама, каква му храна треба. и каква му не треба. Дошло је дотле, да човек данас једе скоро све и већ је давно изгубио мерило шта му шкоди и шта му користи. Кујна се човечија раввијала и постала је читава уметност, али уметност без плана. Од како су се развиле у новије време хемија и медицина, од то доба постала је наша исхрана управо наука, која нас учи, шта све узима живот нашему телу, шта треба телу да накнадимо, како ће кујна да нас одржи здраве, и продужи наш живот.

У страној књижевности ми налазимо књиге: О рационалној исхрани, о биолошкој хемији, о старости п њеним узроцима, и слично. У велико се расправљају

питања: Какав уплив има храна на наше старење и дуг живото — Уплив хране на човечију висину, Хранљиве соли и њихов значај — Уплив хране на наш нервни систем и т. д. и т. д. Многи професори и лекари посветили су живот свој овим питањима: Расправљају са гледишта најновије науке, како треба кувати (готовити јела), уповорују нас у том погледу на наше досадање погрешке. Ми довнајемо и тумачи нам се: Зашто су у једном и истом народу извесни, богати сталежи висока раста, а други сталежи крокљави и доводе то у везу са исхраном, коју ти поједини сталежи употребљују.

Управо је немогуће рећи, да су све ово само претпоставке. Свуда су употребљена хемијска истра-