Жена

136 ЋЕ НА

Наравно је и по себи се разуме, где има свега · овога, да ту о исцрпности не може бити ни говора. Но то и није била намера. Намера је била да се прикаже колико је могуће целокупан рад Српкиње до данас, рад њен у свима српским крајевима, а да и цена тој књизи не буде велика, јер је та књига требала да продре у најшире слојеве.

Мора се рећи: Колико је било могуће да се · изађе из оне дилеме, да књига обухвати све а да не буде велика, (скупа) то је постигнуто. Ко прочита ту књигу, добија безусловно утисак: — Гле, па ипак су већ доста урадиле наше Српкиње, више но што смо обично замишљали, и види се неоспорно, да су у новије доба нагло корачале напред. И на уснама му се поткрада узвик: Сретно и у добри час!

Госпођа Даринка Буља има кратак чланчић Културне устатпове Српкиња, и у том свом чланку набраја их релом. О свим тим установама говори се у. књизи „Српкиња“ „често и на више места“ краће или дуже. Ево тих установа набројених, аи завршне речи чланка: Ми имамо данас у Српству:

Више женске девојачке школе;

Виши васпитни завод у Опатији;

Виши васпитни завод у Солуну;

Девојачко Коло;

Дечије чувалиште св. Јелене;

Дом ученица средњих школа;

Дом старица;

Дечији хорови;

Друштво Кнегиње ПУНЕ

Ђачке трпезе;

Женске добротворне задруге;

Женска гимназија;

Женско друштво београдско;

Женски базари;

Женске читаонице;

Женски листови;

Женски календари;

Жене превађачи народних песама и прича;

Женске болнице за“ туберкулозне;

Завод св. Мајке Ангелине;