Жена

РЕКЕ ЕТ 39

нада идеално дочарава и тужи са грубе стварности, која му шапће: „све је већ касно!“....

2.) Спокојство је трајна срећа, срећа је тренутно спокојство.

3) Не ужасава ме толико сам акт самоубиства, већ помисао на патње, које су му неминовно предходиле. 4.) Несрећу, тог незваног и сваком добро познатог госта, отрешћемо се само тако, ако је љубазно дочекамо.

5.) Бол, који се даје излечити, значи да и није био прави бол, то је била само једна болна носталгија, која је умрла оног истог тренутка, када се је родила реч, кадра да је својом благошћу победи.

6.) Несрећа не постоји, постоји само недостатак среће, који се јавља код оних, који су, ма на који начин и ма под каквим условима, било изгубили, било драговољно се лишили једног извесног дела своје среће, па су се после зато покајали.

7.) Савршено срећан човек би био онај, који би о свему могао подједнако да идеалише... Ја знам робове, који су охолији но њихови господари, а знам и лопове, који су поштенији но многи — поштени људи.

8.) Кајати се, значи будити своју заспалу савест, и, у колико је буђење теже, у толико је и бол већи, али и опроштај сигурнији

9.) Плачи само онда, кад ти се збиља плаче, па се више нећеш стидети — својих суза.

10.) Идеал, о коме смо некад радо сневали, па га после сахранили у дубину свога срца, нарочито ако је то срце младо, никад о њему не бисмо могли више сањати онако слатко и жарко као пређе, па све баш да нам и васкрсне из мртвих.

11.) Веле, да је сваки онај човек, који плаче, кукавица, а ја, опет, кажем, да је сваки онај кукавица, који не сме да плаче само зато, што је човек, па се боји да га не назову кукавицом.

12.) Сви људи скупа сачињавају т. зв. свет, а