Жена

се промрзнути делови провале, лечимо их са боровом машћу (Вогзајђе) или са машћу противу промрзлотости, (Етозвађе) што можемо купити у свакој апотеци.

Кад се појаве ранице у устима, треба уста чешће испирати са бораксом. На чашу воде довољно је узети боракса на врху ножа.

Ово је у обичним случајевима за невољу. Али чим не буде боље. треба одмах звати лекара, јер нису н. пр. све ранице у устима доброћудне.

. Противу кијавице.

Противу кијавице је веома добар лек удисање камфора Узме се кашичица камфорног шпиритуса и успе се у подубљу шољу. После се шоља налије до половине са кључалом водом. Из шоље почне да излази пара, у којој има гасова од камфора и ту пару треба удисати отприлике 10 до 15 минути. То се може и поновити. Треба направити од хартије форма левка („штаница“ како је употребљују трговци), шири крај дође над шољицом, узани отворени

Болничарке.

Не само код стручњака, него је и у шире слојеве продрло сазнање, колико вреди у болестима извеџбана болничарка. Нарочито у тежим болестима.

У Немачкој има данас 75 хиљала стручних болничарки. Има 20 хиљада калуђерица, које врше болничарску дужност, 14 хиљада ђаконисткиња, друге су грађанскога реда. Ове болничарке користе и себи, јер налазе пристојне зараде, а користе и друштву.

Осим тога баве се многе домаћице читањем поучних __ књига о неговању болесника, неке посећују чак и курсове. У Србији су приликом последњег рата веома многе жене и девојке слушале курс и практично су се извеџбале по болвицама о неговању болесника. Ми Српкиње по другим крајевима Српства далеко смо заостале у томе. Наше сиромашније девојке траже много незгоднијег и мање наплаћеног посла, а неће да се одају болничарској струци. Није још ушло у моду и није обичај. Није пробијен лед, а то би било. потребно и њих ради и опште ствари ради.

Па и наше образоване домаћице, које имају времена.

ХЕ