Жена

тиња, које ми обично једемо. У голуба нема много масти,

јер он од свију тпца које једемо најбрже лети, много се креће и не може да се угоји., Голуб нам даје врло леп пример шта треба да раде гојавни људи, па да пагубе сало. 'Греба што вшше да крећу своје мишиће.

Гуска. „Лења гуска има највише масти. Под њеном кожом наћићемо много масти а мало мишића. Дебела гуска има стога од свију пернатих животиња, најмање беланчевине, у којој је највећа хранљивост. Хранљивост гуске је највише у њеној масти. Од велике вредности је у гуске џигерица Али п гуску и њену џигерицу подноси само здрав желудац.

Дивљач. Здрав желудац потребан је п ономе ко дивљач једе. Месо у дивљачи је обично тврдо, и да би омекшало мора дуже да постоји, Фазан, као и другу дивљач остављају негде и 8 дана да постоји, тим начином наступа већ трулеж, развијају се киселине, п месо постаје мекше п лакше сварљиво. Али то није здраво јело, јер ако и не шкоди одмах, ипак је утецај на црева, па и на цео организам шкодљив. И то може да буде клица доцнијим болестима. -

Зец. У веца је врло много беланчевине, и кад је зец млад врло је добар. Нарочито ако не стоји сувише дуго,а мете се у пац. Лако се вари. Треба приметити, да није свуда обичај кад ловац улови зеца да му бешику изручи, Ако бешика пукне у убијеном вецу, онда ће течност јако покварити укус.

Срна. Срна је добра и не варп се тешко, ал само онда ако није преко две године.

Џигерица. Џитерица је јако хранљива, абог њеног куса радо је једу. Гушћа џигерица тешко се вари, много је боље сварљива телећа џигерица, вечија џигерица и џшгерица од срне. Џигерица од срне тако. је мало масна да се може п код болесника употребити. По себи се разуме, да се не сме додавати сувише масти. У гушчијој џигерици има масти, и кад праве од ње пастету, онда се још теже вари, јер додају сувише много зачина.

Риба. Рабе су врло хранљиве и како су јефтине треба их јаче употребљавати, но што то на многим местима раде. И за болеснике добре сву. Нарочито