Жена

ПР

ЖЕНА 151

кроз лијева врата. Дуга почивка. Клекнувши пред њом.) (на ти је све казала, је лир.. Тада, ти више нијеси имала довољно снаге... Ти више нијеси хтјела да живиш... Да... ја те разумијем, јадна друго моја!.. Али. не бој се.. ти се нећеш више пробудити... буди срећна!.. (Затварајући полагано очи покојнице. Склопи твоје очи, моја драга покојнице.. мала моја Љубице... тако.. сад, спавај.. спавај... (Пошто ју је загрлио, — стане је љушкати боно, њежно и занесено:) Спавај.. спавај! Спавај мирно и потпуно... Мора да је то тако добро!.. тако пријатно... тако слатко.. (Завјеса брзо тада.)

Крај.

МУДРЕ ИЗРЕКЕ.

Потмули мраз више нашкоди цвећу, него највећа хо-

луја. =

Дечије доба је најсретније. Штета, што човек мора прво остарити па да то сазна. Врло је тешко бити жена паметном човеку. Али је још теже бити жена глупавом човеку. = Улагивање и унижавање се данас навише тражи, а на жалост најбоље и плаћа.

Ласкање силницима обично не долази из пуна срца него из празна желусца.

У животу обично бива: Кад су сапунски мехурови најлепши, онда се распукну и нестане их. ж У једном једином тренутку може човек да се осрамоти

за вечита времена. Ж

Добро друштво мораш много тражити. Рђаво се нађе

и само. ж

Посете су као киша. Кад су сувише честе, ратосиљамо их се. Кад дуго изостану, жељни смо их.