Жена

500 БАЈЕ ЗНЈА

ју је првих 5 дана неговала Олга. Она није разумела болесницу, али је знала шта треба, и списатељка је видела први пут ону широку душу руске жене. И са драмском живошћу описује, како су се њих две растале кад њену болничарку позваше у Скопље. Каже: Она ме је неговала и тешила, разуме се руски, И ако не разумем ни речи руски, ипак сам је разумела и ја мислим, да ми је њена љубав спасла живот. Петога дана, после поноћи уђе у моју собу, тихо, на прстима, наже се надамном, пољуби ме у чело, једна суза њена кану ми на образе, и брзо се удали. Сестро, сестро! повиках за њом, али ње беше већ нестало...

У Београду био је приличан број женских лекара и ученица медицине из Швајцарске, Русије и других крајева. Оне су много учиниле. Истиче нарочито Цецилију Бибиковску и Швајцаркињу из Берна др. Грабоа. Др. Грабоа имала је нарочито оделење и оперисала. Српски рањеници били су са докторкама веома задовољни. И говорили су, да имају нежне, лаке руке, и — не боли где се дотакну.

У књизи има доста стручњачког, има мало српске историје, и понешто из српског живота из мирног доба. Има мало и статистике. Српски Црвени Крст добио је за време балканских ратова (1912. и 1913. год.) преко 27, милијона динара прилога у новцу С тога има данас српски Црвени Крст још увек 2,300.000 динара у новцу, а у зградама има 1'љ милијона, материјала има још у вредности од 7, милијона.

Ову књигу можемо најтоплије препоручити нашим Српкињама, које читају немачки. Већ до 100 разноврсних лепих слика много вреде. А садржина је јако занимљива. И напослетку истину да кажемо: Од велике је важности оно, што странци пишу о најновијим српским ратовима и о српском народу. Срби пишу са неким уздржавањем. Боје се, неће им веровати; стрепе, да их њихово родољубље не занесе одвише и да не претерују. С тога су страни писци уздигли много више Србина у овом рату, од српских писаца. Таква је књига и ова.