Жена

162 ВЕНА

љивости. И кромпир је најбољи у форми каше, тада желудац има много посла, а ипак употреби највише хране. Кад се кромпир сече на кришке и пече на масти, онда је у средини недопечен и тада из њега желудац може извући најмање хранљивости. И у такозваном рестованом кромпиру средина није увек довољно изпржена, и на то треба пазити. Код салате од кромпира не употреби нам желудац 7%, угљених хидрата, а то је скоро трећина. Зато они који пате од шећерне болести, могу понајпре употребити кромпир у тој форми. Цели печени кромпири, као и рестовани тешко се варе и проузрокују подригивање, те зато је такав кромпир најмање за оне који пате од желудца и црева. Добро зготовљен кромпир је иначе згодан да одржава у реду столицу. На сваки начин добро је сув кромпир. јести са маслом, и он је због свога сиромаштва у беланчевини згодан да се једе с месом, као што је добро и да се месо једе с кромпиром.

Зеље.

Др. Дорнблит не преписује зељу ону велику важност, какву му преписују у новије време, већ само донекле. Зеље, у главноме има хранљивости, има врло много воде, а врло мало беланчевине, масти и угљених хидрата. А што се тиче његових минералних соли, то је могуће и иначе накнадити. Он види важност зеља понајвише у томе, што дражи апетит, а осим тога што напуни желудац са воденим састојцима, те тако надопуни друга јела. Ко не једе зеља мора да напуни желудац са месом, а то је наравно нездраво. Осим тога има зеље у себи биљне киселине, које повољно утичу на радњу желудца. С те стране може да буде зеље од неоцењиве вредности код хроничних болести, а нарочито код малокрвних, нервозних, код оних који болују од гихта, дебљиње. У тим случајевима обично наступа заптивеност, и против тога је зеље од велике вредности. За оне који имају слабе органе за варење, добро је ако употребљују шпаргле, спанаћа, кисељака, карфијол, нарочито кад је то