Жена
236 БЕЕ РГ а
Књижевност и уметност.
·__ Борба са злочином, путем васпитања. Од професора П. И. Ковалевског. С руског превео П. К. М. Издање „свесловенске књижарнице М. Ј. Стефановића. Београд 1914. Цена 1 динар. Ово је добра, модерна књига, и вреди да је прочитају и наше жене. Главна њена начела схватиће па одобриће без сумње и оне, које се ниуколико не баве правним питањима. јер у овој књизи има тако много што нас се свију тиче. Добро је, да се круг нашега вида прошири, да сазнамо мишљење најпросвећенијих умова о злочинима па да озбиљно промислимо о томе, а да и радимо противу тога, што је у нашој снази.
У уводу износи писац, да је човек производ наслеђа, васпитања и прилика које су око њега. Личне особине појединаца састоје се из наслеђених особина оца и мајке (а љуто се свете извесне родитељске болести и пијанство). Те се „личне особине могу веома много изменути васпитањем. Могу се погоршати, а и поправити. Покрај тога долазе животне прилике, нарочито друштвене, (болести, сиротиња, напуштеност, незнање и т.д.) ове увеличавају број злочина, дочим друге повољне друштвене прилике, смању наклоност ка злочину.
Досадања наша борба са злочинима, није имала никаква успеха. Полиција, чувари друштвене безбедности, множе «се, стају грдних новаца, а злочини се множе. Чувари друштвених безбедности нису у стању да стају на пут злочинима нити их угушују у клици. Ту су и судови који суде, али се број казнених дела не смањује. Затвори не поправљају, него развраћају. То најбоље сведочи, што је сваке године све већи проценат злочинаца, који чим се ослободе затвора, поново чине нове злочине. Потпуно је банкротирало оно миплење, да затвори поправљају кривце. Напротив !
И зато је данас у свима озбиљним правничким круговима овладало мишлење, да злочинства морамо предупређавати другим начинима, а не полицијом. И да злочинце, треба поправити, а не казнити.
Јер кад затвори не поправљају, шта имамо од казне. Одмазду 2! Освету2! Освета је нехришћанско начело. Када се појави у човеку тежња за осветом, то није душевност, није врлина, него порок и болесна црта душе човечије.