Жена

НЕ Н А 289

зараза, пожара и поплава итд. на друштву је да неодложно, озбиљно учини двојаку помоћ: да страдалнике подржи морално и духовно, да им олакша њихову несрећу и јад и да их подржи материјално — накнађујући им све њихове највеће губитке. До данас се у свима тим случајевима радило једно: страдалницима се помогне материјално па се оставе нека раде шта хоће. То није на свом месту. У свима великим несрећама, као што су глад, поплава и т. д. човек подноси две несреће и два губитка: имовину која је свима на очима, и духовну (у виду моралног потреса итд.) коју ми не видимо. Ти људи постају преступници не због тога што губе имање — често и кад добијају помоћ већу но што је нанесена штета, ипак постају пијанице, просјаци, скитнице, коцкари, лопови, разбојници итд. Такав се преокрет у њима врши због тога, што под утицајем моралнога потреса, што су га поднели страдалници, постају сиромашни не само имањем, телом, већ и духом, они постају неспособни да воде праву борбу са животом, његовим тегобама, и падају под тежином животне борбе. Ето зашто у свима тим случајевима није довољно да се страдалницима укаже само једна помоћ,

помоћ у имању, већ је потребно да их подржавамо и морално, да дајући им неки одмор и одржавајући их под извесном бригом и заштитом у почетку њиховога препорођеног живота. То нимало није лако, али баш само у таком облику биће им помоћ права помоћ, а не камен место хлеба.

Борба са сиромаштином треба даје што огорченија, непрекиднија и упорнија. Никада не треба заборављати да просјак, скупљајући милостињу, краде од сиромаха који је често пута куд и камо сиромашнији од тога просјака. Ако се хоће да води борба с просјаштвом, потребно је пре свега да друштво сазна како је просјаштво велика штета и велико зло, — а затим је потребно да се што строже гони просјаштво, парализујући га подизањем радничких домова и мајура за беспослене, домова за изнемогле и занатских склоништа за богаље. Ако се овако уради, онда ће остати само просјаци преступници с којима треба поступати као с преступницима.

Пијанство је болест, а пијаница болестан човек, лишен воље, и роб страсти, који је склон да због ње учини ма какав преступ. За такве људе, лишене воље, потребна је воља са стране, воља друштвена и контрола друштвенога