Жена

ВЕНА 245

Но већина лекара препоручивала је снажење леве руке код деце, да би деца једном могла употребљивати обе руке једнако. То би разуме се била добит. И у Берлину су покушали то са школском децом. Покушај су извађали код 1.497 мушкараца и 1.114 девојака, Па су дошли до резултата: Штета за време и за труд.

Они који су заступали мишљење, да треба извеџбати леву руку, тврдили су ово: — Ко научи писати са левом руком, као са десном, тај ће моћи и све друге послове радити подједнако и са левом руком.

Али деца никако нису волела да пишу са левом руком и ма како да су се мучила није им ишло од руке. Кад су деца писала с левом руком, то је било на штету онога рукописа. који су писала са десном руком. А рукописи писани са левом руком, били су што но реч: „Као сврачије ноге и орлове главе“. Ниу ком случају није постигнут успех. Нервозна и страшљива деца, када су их гонили да пишу сад мало левом руком, поплашила се и бојала да не изађе рукопис из линије. Кад су деци диктирали а она писала левом руком, чинила су два пута толико погрешака, као кад су писала десном руком. Кад су децу учили у плетењу, зидању и сличном, могла је лева рука прилично да замени десну руку, али не потпуно. Ако су деца радила са шиљастим предметом н. пр. са иглом много су се чешће убола, но кад су радила десном руком.

Неки су се надали, да ће при извеџбаности леве руке увећати се код деце и умна способност. Но то се није догодило. И сад су лекари понајвише тога мишлења: Идеал, којем треба да тежимо, није извеџбаност обе руке, него што већа извеџбаност једне руке.

Можда ипак ово питање није још коначно решено, али за"сад тако стоји ствар.

Успеси женског питања у Америци 1913. године.

Професор др. Винтерниц из Прага велики је пријатељ женских права. Он је написао врло значајну расправу о успесима женског питања у години 1914. У том погледу

учињено је веома много и у Европи, па и по другим деловима света, али највише у државама Северне Америке.