Жена

266 НЕНА.

вати шалу, да сте само хтели опробати моју љубав, уверити се да ли ћу постати љубоморан, да сте намерно хтели кињити ме свакојако.. На послетку — добро! Кажем вам да сте успели.. будите у то уверени. Али сад обуставите ту свирепу, сурову игру. Гушим се. Прохтело ми се плакати...

Мица. — О! драги пријатељу, ваше узбуђење проузрокује ми велику жалост. Ја друго не бих тражила, но да бих вас само могла како утешити. Али, за то, требаће ми да лажем. Оцртала сам са потпуном тачношћу портрет оног мужа, кога ћу свакако изабрати. Искрено сажаљевам што ви на ту слику баш тако мало наличите.

Пера. — Дајте ми вашу реч да ћете се о свему томе предомислити.

Мица. — Најбоље ће бити да се овога часа пријатељски раставимо.

Пера. — Не терајте ме на такав начин. Богом вас кумим, не одузимајте ми право да још мало браним своје мишљење и интересе!

Мица. — Шта ће вам све то2 Ако ми се срце буде разнежило, онда ћу вам јамачно пружити неке наде; али, на што вам оне, кад ће све бити лажне. Ваша предусретљивост и урођено ваше искрено удварање немају своја назначена места код мене. још једном: поверићу свој живот само оном, који ће се показати способан да му буде строги цензор...

Пера. — Мицо.. Ја вас преклињем.. Љубим вам руке и врат... · Мица. — О! не! Немојте тако, драги Петре!.. За Бога,

нисте дете!.. Уштедимо све што би могло да нас стави у тежи и незгоднији положај... И најзад, да вам право кажем, —- имам нека посла: зову ме на телефон...

Пера. — Мицо, немојте још отићи! Останите бар још неколико минута са мном...

Мица. — Немогуће! Треба што пре да одговорим. А ви, јесте ли ме чули, ни под каквим условом да нисте сад дуже остали овде. Страшно ћу се наљутити ако вас поново будем нашла...

Пера. -– Али, Мицо !...

Мица. — Видећемо се доцније, Петре.... доцније. Одлазите!

Изађе.