Жена

210 ВЕНЕРА

поново нађем код вас једног човека, који вас нимало не

поштује.

Мица, сва задовољна — А2! Имате ли ми штогод пребацити 2

Милан. — Искрено да вам кажем, — имам.

Мица. — Односно мог понашања наспрам Петра 2

Милан. — (О! али то није само Петар, наспрам ког се ви понашате на начин, који вам никако не доликује !

Мица. — Него Ко то још може бити

Милан, — Уху!.. има још ваздан — господе!

Мица, — је ли то могуће»

Милан, — Ви сте 'но кажу једна права кокета.

Мица. — Шта Зар... Ви збиља налазите да ја имам ту погрешку 2

Милан. — Те још како!.. И то је само једна од свију оних, које се још у вами крију!

Мица, све задовољнија. — Гле, гле... са каквом то одважношћу изговарате све ово!

Милан, — Све једно! Тим горе — ако вас вређам.

Мица. — Ни најмање, драги мој Милане!.. Баш напро-

тив!.. Ви не можете ни помислити колику срећу и задовољство ми пружа такав ваш разговор... То је нешто изванредно!... Срећом, што сте тако надахнути...

Милан. — Не тиче ме се да ли вас моје речи развесељавају или не, О томе ја водим најмању бригу. Ја се изражавам, просто, по мом сопственом темпераменту, који је, пре свега, самовластан и који не трпи никакву против-

речност.

Ница. — Части ми, Милане, сад сте заслужили да вас свако мора обожавати !

Милат — Допало вам се или не, ја сам обично увек такав.

Мица, — О! Милане! ако се не варам... да ли ћете ви бити заиста тај...

Милан. — Свакако није ми позната ваша мисао, коју

ви започесте а не завршисте. Али, кад би ми наложили да вам укратко изнесем један програм, по коме бисте се ви требали у будуће владати, јамчим вам да вам не бих за живу главу дозволио извршити нешто што у том програму не постоји, јер би вас тај преступ, у том случају, само могао скренути са правога пута.,.