Жена

– ЖЕНА

је дала леп прилог за књижницу српске гимназије у Н. Сада. Сва су друга разбирања до сада била узалудна. — Посвету је Вук потписао 25. јануара 1814., а тога је дана довршио и предговор тој првој штампаној књизи својој. Значи, дакле, да је Вук цео зборник песама, које су наштампане 1814., ставио на хартију врло брзо, за месец дана. Зато и вели да му тај први рад није тешко падао.

Књига је по том лако прошла цензуру, али се лагано штампала и изишла је тек у почетку августа. Али се овде десио један литерарни куриозум: на три недеље пре но што је књига доштампана, штампан је, у једном чешком листу, превод једне песме из те књиге. Преводилац је, позније чувени чешки књижевник Ханка, узео из штампарије коректуру па је преводио! Толико је било одушевљење за српску народну поезију.

Најумнији су се туђини невероватно одушевљавали овом књигом: Јаков Грим, Немац светске славе написао је сјајну оцену те књиге — апотеосу срп. народу, у Срба је нико ни једном речју не пропрати! 'Гакве су биле књижевне прилике у нас пре сто година!

Вук не застаде на овоме. Упућен Копитарем сиђе у Карловце, ту се познаде с Лукијаном Мушицким, који га поведе у свој манастир Шишатовац у госте. У то доба пада Вуково познанство са најбољим знанцима народ. песама: Тешаном Гавриловићем Подруговићем и Филипом Вишњићем. Тада је Вук из Шишатовца слазио и у Митровицу, а у једном селу на путу између Земуна и Инђије певале су му, вели, „две секе“ за мало пада сву ноћ и он је записао на 25 песама!

Познато је како Вук дели песме на сватовске, жетелачке, свечарске, конедске и т. д. А ја ћу сада рећи поштов. слушаоцима својим да то није Вукова подела: тако су поједине песме звали певачи и певачице, а Вук је, савесно радећи, само усвојио њихово назвање. Дакле: прва класификација народних песама припада самом народу! У ћечу су били тако весели што Вук успешно сабира