Жена

БА ДОБА 298 Овде је реч само о „титлу“ на првој књизи. Песмица уз то гласи:

Сербска мома ил је дома, Или код оваца,

Радећ пева као шева Милом своег сердца.

Он свирањем ил' играњем Одговор јој даје:

Да је с тима љубве чинма, За себе обаје.

Ови, толико безначајни, стихови припадају Сими Милутиновићу, и то је прво што је из његове поезије наштампачо. Позније је певање Симино

силно, јако, па и ако је тамно ипак је тешко до-

стижно у јачини песничкога осећања. Али, завр-

шујемо о њему реч, стогодишњица књижевнога точешка његова пада у ове дане.

= " =

Већ је поменуто како је Вука 1813. у Беч одвео Стеван Живковић. Одмах треба казати да је и Живковић био књижевник, и да је упоредо с Вуковим првим делом штампао 1814. у Бечу један, не незнатан, литераран посао свој.

Само неколико речи пре свега о личности Живковићевој. :

Стеван · Живковић, син Василија Живковића, такођер је Сремац. Рођен је у Черевићу на Дунаву. Године 1805. био је у Бечу при крају својих медицинских студија, када у Беч, враћајући се из Русије, дође прота и војвода из Србије Матија Ненадовић. Живковић се, као млад родољуб, нађе проти на руци у великоме Бечу. Знајући колико су писмени људи тада били потребни Србији, прота позове Живковића да заједно иду у Србију. Живковић му рече како му још мало треба па да сврши науке, и тада ће доћи. „Море, човече Божји — одговори му прота — ти знаш толико да ти ништа више не треба. Хајдемо!“ И Живковић дође у Србију, где је био чиновник и у Београду и у унутрашњости. Имао је овај Черевићанин некога истински