Жена

844 НА

цама преко рамена на леђима, па нешто живо расправљају међу собом. Иду у школу.

Кола на улици грме по калдрмисаном путу јурећи једна овамо, друга онамо дижући за собом лаку прашину. А по кад и кад затандрче несносно по том каменитом путу огромни ваљак, Иду људи да ваљају жита и пролетња орања.

Врева на све стране...

Ш.

Многи су се већ у чуду запитали:

„Шта је то саде Као да није још пролеће. Нема ето још ни верглаша, ни Талијана, ни —“

Али још последњи навод није ни пао, кад ал' се зачу из далека силна дечја граја и нека пот"мула лупа.

Деца поиздизаше главе, ослухну мало, па онда "у трку појурише на раскршће. И непотраја дуго, а иза рогља се појавише србијански Цигани водећи «о ланцу медведа.

„Медвед, медвед: Закликташе деца и у часу се измешаше са оном, која су се већ около Ци-

гана повијала.

Мало-мало, па се тек пред неком кућом 38уставе. Мумлајући креће се медвед о дугачком ланцу са шапе на шапу тромо унаокруг; а Циганин у прљавим, потесним и отрцаним чакширама, у подртим опанцима и прљавим шареним чарапама, у прашњавој кошиљи на плећима и масним фесом на глави, — даје медведу као неки такт ударајући наизменце то прстима, то дланом у потмули протак. Под левом руком држи огромну батину, или боље рећи мотку, али тако, да јој предњи крај допире чак до испод очију медвеђих, па како му заилази

са десне стране, медвед мумлајући и тешко стењући измицаше се полако даље и даље.

Деца су унаоколо скакала и грајала дивећи се "Циганину како сме да прилази близу и још да дра-

жи тако страшну животињу, која је додуше имала

с