Жена

ЖЕНА 851

Врло много. Двадесет, стотина. Кад је реч о боји величини, дете ће такође давати непоуздане одговоре. И ако у овим случајевима не говори дете онако како јесте, не може ипак бити разговора о лажи, о намерном извртању истине. Ово су изливи детиње фантазије и изливи детиње расејаности, ове неистине не могу бити кажњиве. Са телесним и умним развијањем детета, тих ће погрешака нестајати. Друго је већ кад дете намерно лаже, н. пр. лаже зато, да се избави казне која га чека, ако каже истину. То је већ свесна, намерна лаж. Та врста лажи позната је сваком родитељу и сваком учитељу. Кад детету нешто забране да учини, а дете ипак учини па га онда казне, тада дете већ · зна шта га чека ако учини други и трећи пут. Дете се боји казне, јер зна да је та казна непријатна. И да би избегло оно што му је непријатно, пориче да је то учинило, измишљава све на свету да се одбрани, па чак баца на другога. Сви су то учинили само оно није. Наравно да се сред многог свог говора и одбране заплете у лажи.

(Из овога се види, да није добро децу одвише казнити кад скриве. Што је јача и бездушнија казна, тим дете други пут јаче лаже и извлачи се из казне, што је сасвим природно. Благо родитељима који уму да се умере, и ударају децу по души, а не по телу).

Деца лажу и с тога, да се хвалишу. Треба убијати у деци клицу гордости. Неко се дете хвали у школи да они имају 7 гласовира код куће, а нису имали ни један. Други се хвалио, да они имају код куће пуно малих гвоздених саоница за децу. Један га друг замоли, да поклони једне саонице њему, кад већ имају толико. И онај хвалисавац довуче му сутра дан заиста саонице. Само те саонице нису биле његове, него њиховог домаћина, код кога су становали, а који је градио саонице за продају. Овде је хвалисавост била у тако јакој мери, да је изазвала крађу.