Жена

354 НЕ РРА

— Ето ти га! А где те још боле2

— Не знам, каже дете.

— Овде, испод чела, је ли.

— јесте, каже дете, ту ме јако боли.

— И наравно, завија те у желутцу, је ли2

Јесте, каже дете, кога је брижне мати управ наговорила па лаже.

А мати ће сад тек да зајауче: О боже, боже, ко има деце, има с њима само бриге и кубуру. О мужу, мужу, видидер само каква нас је несрећа задесила. Јова се тужи да га боли глава и да га завија у желутцу. Види како је поцрвенио у лицу. Данас га никако не смемо пустити у школу.

Са оваквим и сличним питањима долазила је мати чешће Јови. Увек, кад јој се год учинило да је Јова блеђи или руменији но обично. Осећаш ли сине зиму, или ватру 2 Наравно теби опет није добро. Данас не можеш у школу. А када Јову мрзи да иде у школу, или је скривио, онда он и не чека да му мати каже; Тебе боли глава, је ли него сам прича да га боли глава и како га завија. Зна насигурно да ће му мати забранити да иде у школу и угађаће му тога дана до миле воље.

Временом је јова све смелији и препреденији. Не треба ништа, већ само зајаукне: јао слатка мати глава. Хоће да пукне. Вежи ми молим те мараму.

П.

Мала Јулка има другарицу Симку, којој чешће одлази. Кад дође кући, мати је увек испитује, шта се догађа у кући, где је јЈулка била у посети. Но Јулка ништа није видела о чему је мати пита; она се само сиграла. Али је мати толико запиткује и меће јој управо одговоре у уста. Говорила јој да се сети, и дете почиње да измишљава.

— је ли Јулка, јесте ли били у предњој или стражњој соби пита је мати.

— У стражњој.

— Онда си видила Симкину матер.

Ејосам.

— Како је била обучена 2