Жена

ВЕНА 368.

то скоро никад догодити. Болесник се може ојести на свим местима на којима лежи: на седалу, на петама, на лактовима, на плећима. То се догађа ако болесника не држе чисто, и ако није сув. Ако простирач није довољно гладак и има по њему боре, ако има у постељи тврдих мрвица (од хлеба и слично) и ако лежи стално само на једној страни.

Знаци оједености су, кад болесник осети као да га неко место пече, а затим то место поцрвени. Ако се само горњи део коже оједе, онда то место постаје рањаво и влажно. Али ако се коме дубље оједе, ствара се оток који се шири све дубље и може да дође до костију, што може у извесним случајевима да донесе и смрт. Ако у измету, мокраћи, пљувачки, или у ономе што је болесник повратио, опазимо што ванредно, то треба оставити док види лекар, али не оставити у соби.

Мокраћа је у обичном стању бистра, отворено жута, али често има у себи болесне саставке. Често упадају одмах у очи, ако има крви, или боје жучи, или гноја. Али ако има беланчевине или шећера то се не може видити слободним оком, већ је потребно испитивање хемичним путем, што ће већ

лекар наредити. Обичан изглед измета познат је.

Температуру болесника треба обично мерити дваред дневно; ујутру око 8 сати и у вече око 6 сати. Треба мерити температуру увек онда када наступе јаче промене на болеснику.

Када метнемо руку некоме на чело, нећемо бити у стању сигурно да одредимо, јели он у ватри, јер нам осећај зависи од случајне топлоте наше руке. Најмање ћемо бити у стању да оценимо величину температуре. Матере мере то код деце од ока према пипању, а требало би у свакој кући да има мера за температуру; није ни скупа а лако је њоме руковати. Нормална телесна топлота од прилике је 37 целзијуса, управо она се креће код појединих људи између 36—37 степени. У ретким приликама и 37". С јутра је температура нешто нижа него у вече. Код грозничавих се топлота појачава и то је