Жена

ЖЕНА 1

— А тиси га примила» Пита он њу.

— Примила... Онда је клечао пред њом, љубио јој руке и хаљине и кроз плач говорио: Љубо, Љубо, сеписам теутен познави Ако да бон десети вратим, познаћеш и ти мене. Па ваљда ће га бог умудрити.

Газда Јова није се добро осећаом хтео је да иде. Као да се стидео оних својих некадањих речи о женама.

Кажем његовој жени: — Што се тиче господар Јове, морам вам га похвалити. Кад му је тешко, а други га наговарају да растерује мало бригу уз цигане, да се очешља мало друкчије, да раздели косу по среди чела, он ни да чује.

Она се насмеја: — И боље што није. Знате шта кажу наши. Најружније је на свету: стар војник, стар бекрија и стар љубавник.

— Зависи од времена, кажем. У данашњем добу имамо пуно старих војника. Ал господар Јова живео је сасвим по хришћански.

Гђа Јула била је три дана код свога мужа. Зато време дошла је још једном. Сама, да посети моју жену. Дуго су разговарале, По СРЕМУ се. види, даје она разборита, отресита жена.

Моја жена је уживала, што је госпођа Јула у тешким приликама знала да се нађе и да управља сермијом, и ако је дотле била тако У страни. То је и казала госпођи Јули.

А она рече мојој жени: — Како ви то мислите, госпођог! Ја отприлике знам, шта вам је приповедао мој Јова. И он заиста мисли тако, како говори. Али зар ви можете веровати У то госпођо, да сеу кући ОКО мене 25 година ради, мене се тиче, а ја да стојим у страни.

— Не мислим тако госпођо, рече моја жена. Али 0 управи је реч,

— Паоуправин говорим, рече госпођа Јула. Наравно нашим се људима не може никад рећи: Ја ово желим и ја овако хоћу. Таква би зло прошла. Жена ћути и покорава се, Он је увек управљао и наређивао. Али