Жена

Колико руше народно здравље туга и страх.

Уредништво „Жене“ спомињало је у својој „Првој речи“ о мртвима и рањенима иза фронтова, које гута данашњи крвави рат. А писмо којим ме уредништво „Жене“ позива на сарадњу, има и ово место: — Ви лекари сте у овом рату без сумње највише видели, искусили и вероватно имате највише да кажете и

пружите свету помоћи и савета.

И ако има у горњим речима истине, крај свега тога тешко ће цењени читаоци „Жене“ наћи у овом мом чланку оно што траже. Сви би ми лечници имали заиста необично много да кажемо, али оно, што је најглавније, то се не би могло на жалост под данашњим приликама испунити. Ипак ћу у овом мом чланку за сад изнети један савет, али пре тога се желим споразумети о ономе, што је главно и што се тиче нашег живота.

И наш свет, као и други свет, још се увек не може да помири са смрћу, па не може да се помири ни са лекарима, који га не могу да спасу смрти. Зато је према саветима лекарским доста неповерљив. Али лекарска наука није никада ни тражила да отклони смрт, јер је од свега нашег знања најсигурније то, да сваки човек мора умрети. Лекарска наука ишла је вазда само за тим, да лечи болесне и продужи им живот; доцније је лекарска наука исписала на прво место свога програма, да нађе оне узроке, који изазивају болести. Према томе, да створи правила за живот, која ће предупредити болести и тим начином продужити живот појединцима, па по томе и живот човечанства. Јер човек не умире тек онда када дотраје и угаси се. Свећа његова живота утрне често, много раније, но што догори до краја. А што свећа не сагори мирно до краја, томе је узрок лош материјал, узрок су они, који су је градили, ветар и разне непогоде, и често буде да и најбољу свећу насилно

угасе, на пр. у рату и двобоју итд. #